Gasovi i nadimanje
Neke osobe imaju osećaj da puštaju previše gasova, ili da previše često podriguju, što može da bude izvor neprijatnosti i stida. Prosečna odrasla osoba proizvede oko pola do litar i po gasa svakog dana, koji se kroz anus ispušta 14 do 23 puta dnevno. Povremeno podrigivanje pre ili nakon obroka takođe je normalno.
Količina gasa koji telo proizvede zavisi od načina ishrane i drugih individualnih faktora. Međutim, većina osoba koja se žali na preveliku količinu gasova ne proizvodi više gasa od prosečne osobe. Oni su samo su svesniji toga.
Sa druge strane, neke namirnice i medicinska stanja mogu da uzrokuju preveliku količinu gasa.
Ovde ćemo prikazati izvore intestinalnih gasova, stanja koja povećavaju osetljivost na gasove i mere kojima njegova produkcija može da se smanji.
IZVORI GASOVA — Postoje dva glavna izvora intestinalnih gasova: ingestirani gasovi (uglavnom progutan vazduh) i gasovi koji proizvode bakterije u kolonu.
Gutanje vazduha — Gutanje vazduha je glavni izvor gasova u stomaku. Prilikom jedenja i pijenja gutanje male količine vazduha je normalno, kao i prilikom gutanja pljuvačke. Veće količine vazduha možete da progutate kada brzo jedene, uzimate velike gutljaje tečnosti, žvaćete žvaku ili pušite.
Progutan vazduh se uglavnom eliminiše podrigivanjem, tako da iz stomaka u tanko crevo prolazi mala količina vazduha. Držanje takođe može da utiče na to koliko vazduha prođe u tanko crevo.
- Kada sedite uspravno, najveći deo progutanog vazduha se vrati kroz jednjak i usta i može da dovede do podrigivanja.
- Kada ležite, progutan vazduh češće prelazi u tanko crevo, što uzrokuje ispuštanje gasova.
Podrigivanje može da bude namerno ili nenamerno. Nenamerno podrigivanje je normalan proces koji se obično javlja nakon obroka kako bi se oslobodio vazduh koji uvećava i rasteže želudac. Podrigivanje je češće ako unosite namirnice koje opuštaju prstenasti mišić (sfinkter) oko donjeg dela jednjaka, na mestu gde prelazi u želudac. Te namirnice su menta, čokolada i masnoće.
Bakterijska produkcija — Normalno, kolon je pun bezopasnih bakterija, od kojih neke održavaju creva zdravim. Neki ugljeni hidrati se ne vare potpuno enzimima u želucu i tankom crevu, što omogućava varenje od strane bakterija. Nusproizvodi tog procesa su, između ostalog, i gasovi kao što su ugljenik dioksid, vodonik i metan. Malobrojni sastojci gasova imaju neprijatan miris, kao što je sumpor kog ima u tragovima.
Neki ugljeni hidrati, na primer melitroza, se ne vare dobro i zbog toga dovode do veće produkcije gasova. Neka povrća takođe sadrže melitrozu, na primer kupus, prokelj, špargla, brokoli i cela zrna nekih žitarica. Zato te namirnice češće izazivaju gasove i nadimanje.
Neke osobe ne mogu da vare određene ugljene hidrate. Klasični primer je laktoza, glavni šećer mlečnih proizvoda. Unos veće količine laktoze u slučaju tih osobe može da dovede do povećane produkcije gasova, kao i grčeve i dijareju.
Neke bolesti takođe mogu da uzrokuju preterano nadimanje i gasove. Na primer, kod osoba sa dijabetesom i sklerodermom funkcija tankog creva može da postane sporija tokom vremena. To uzrokuje prenamnožavanje bakterija unutar creva, sa lošim varenjem ugljenih hidrata i drugih nutrijenata.
SIMPTOMI GASOVA I NADIMANJA — Neke osobe smatraju da suviše često puštaju gasove ili podriguju. Druge osobe osećaju nadimanje i grčeve u stomaku. Taj bol osoba oseća u delu creva u kome se nalazi zarobljen vazduh, kao što su zavoji kolona koji se normalno nalaze u delu ispod jetre (gornji do srednje-desni deo stomaka), kao i u delu ispod slezine (gornji do srednje-levi deo stomaka).
OSETLJIVOST NA GASOVE — Povezanost gasova, podrigivanja i realne količine gasova u crevima nije uvek jasna. Većina osoba pogođena simptomima povezanim sa gasovima nema preveliku količinu gasova u crevima, već je osetljivija na normalnu količinu. To može da bude posledica različitih okolnosti.
Sindrom iritabilnih creva — Mnoge osobe sa sindromom iritabilnih creva (SIC) su osetljive na normalnu količinu gasova. Nervi koji prenose impulse od creva kod osoba sa SIC-om mogu da budu preterano osetljivi, pa normalna količina gasova ili pokreta u crevima deluje kako prevelika i bolna. Primarni simptomi SIC-a su stomačni bol i promene crevne peristaltike (kao što su dijareja i/ili konstipacija). Mnogi se žale i na nadimanje.
Neke osobe sa teškim SIC-om se osećaju bolje kada se tretiraju lekovima koji smanjuju osećaj bola u crevima (kao što su male doze imipramina ili nortriptilina).
Funkcionalna dispepsija — Dispepsija je termin za ponovnu pojavu ili uporan bol ili neprijatnost u gornjem delu stomaka. Oko 25 procenata osoba u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim zapadnim zemljama ima dispepsiju.
Dispepsija može da nastane kako posledica mnogih stanja, od kojih je najčešća "funkcionalna" dispepsija (ili "bez čira"). Funkcionalna dispepsija uzrokuje bol u stomaku bez nekog određenog uzroka, verovatno posledice preosetljivosti na gasove u tankom crevu.
Iritacija anusa ili jednjaka — Osobe koje imaju iritaciju oko anusa kao posledicu hemoroida ili drugih problema mogu da osete neprijatnost prilikom ispuštanja gasova.
Slično tome, za osobe sa iritacijom jednjaka (ezofagitisom) podrigivanje je bolno.
UZROCI POVEĆANE KOLIČINE GASOVA — Većina osoba koje osećaju neprijatnosti ne proizvodi preveliku količinu gasova. Međutim, postoji nekoliko stanja koja mogu da dovedu do preterane produkcije.
Progutan vazduh — Hronično, često podrigivanje može da se javi ako progutate veće količine vazduha (tj, erofagija). Erofagija je obično nesvesna. Tretman se fokusira na smanjenje količine progutanog vazduha sporim žvakanjem bez gutanja i izbegavanje gaziranih pića, žvaka i pušenja.
Namirnice koje izazivaju gasove — Nekoliko namirnica sadrži ugljeni hidrat melitrozu koji se loše vari i može da dovede do povećane produkcije gasova. Namirnice koje sadrže melitrozu su grašak, kupus, karfiol, prokelj, brokoli i špargla. Izbegavanjem tih namirnica ili ređi unos može da se smanji količina gasova.
Skrob i rastvorljiva vlakna takođe mogu da povećaju gasove. Krompir, kukuruz, testenina i pšenica proizvode gasove dok pirinač ne. Rastvorljiva vlakna (koja se nalaze u ovsenim mekinjama, boraniji i drugim mahunarkama, pasulju i većini voća) takođe uzrokuju gasove. Neki laksativi sadrže rastvorljiva vlakna i mogu da uzrokuju gasove, naročito tokom prvih nekoliko nedelja nakon početka upotrebe.
Laktozna intolerancija — Laktozna intolerancija nastaje kada organizam otežano vari laktozu, šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima. Simptomi laktozne intolerancije su dijareja, bol u stomaku i nadimanje nakon konzumiranja mleka ili mlečnih proizvoda.
Laktozna intolerancija je čest problem. U Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama laktozna intolerancija pogađa 7 do 20 procenata belih osoba, 80 do 95 procenata Indijanaca, 65 do 75 procenata Afrikanaca i Američkih Afrikanaca i 50 procenata Hispanaca. Više od 90 procenata nekih naroda u jugoistočnoj Aziji ima laktoznu intoleranciju.
Laktozna intolerancija može da se dijagnostikuje pomoću testa laktoznog zadaha. Tokom ovog testa pacijent pije napitak sa laktozom, a zatim se analizira dah kako bi se izmerila količina vodonika u njemu. Tretman laktozne intolerancije podrazumeva izbegavanje mlečnih proizvoda koji sadrže laktozu i/ili upotrebu suplemenata koji sadrže enzim laktazu (koji može da se dobije bez recepta pod imenom Lactaid®).
Ako ne pijete mleko treba da uzimate suplement koji sadrži 1000 mg kalcijuma i 400 IU vitamina D svakog dana jer su mlečni proizvodi glavni izvori ovih vrlo značajnih supstanci. To naročito važi za decu i žene.
Intolerancija šećera u namirnicama — Neke osobe ne mogu da tolerišu šećer koji se nalazi u određenim vrstama namirnica. Dva glavna primera su fruktoza (koja se nalazi u suvom voću, medu, saharozi, luku, artičokama i mnogim drugim namirnicama i napicima koji sadrže "kukuruzni sirup bogat fruktozom") i sorbitol (zamena za šećer koja se nalazi u slatkišima i žvakama bez šećera).
Bolesti povezane sa većom produkcijom gasova — Određene bolesti mogu da dovedu do otežane apsorpcije ugljenih hidrata, što dovodi do povećane produkcije gasova. Ovaj problem može da se javi kod osoba sa celijakijom (bolest uzrokovana intolerancijom na protein u žitaricama), sindromom kratkih creva i nekim retkim poremećajima.
POSTAVLJANJE DIJAGNOZE GASOVA I NADIMANJA — Većini osoba sa gasovima i nadimanjem nije potreban tretman. Međutim, simptomi kao što su dijareja, gubitak težine, bol u stomaku, anemija, krv u stolici, nedostatak apetita, povišena temperatura ili povraćanj mogu da budu znaci upozorenja za ozbiljnije probleme; osobe sa jednim ili više tih simptoma obično se podvrgavaju testiranju.
Ti testovi su:
- Pregled stolice za krv, abnormalno visok sadržaj masti (stetoreja), ili parazite (npr, Giardia).
- Test laktozne intolerancije, prethodno opisan.
- Radiološko snimanje tankog creva.
- Pregled unutrašnjosti želuca i/ili kolona (endoskopija gornjeg dela digestivnog trakta, sigmoidoskopija ili kolonoskopija).
- Test krvi za celijakiju.
TRETMAN GASOVA I NADIMANJA — Prevelika količina gasova može da se tretira na više načina.
Dijetarne preporuke — Izbegavanje namirnica koje pogoršavaju simptome. To mogu da bude mleko i mlečni proizvodi, određeno voće i povrće, celo zrno žitarica, veštački zaslađivači i/ili gazirana pića. Vodite dnevnik namirnica i napitaka kako biste lakše odredili koje Vam namirnice smetaju.
Ako ste laktozno intolerantni, nemojte konzumirati namirnice koje sadrže laktozu, nili koristite pomoć za njeno varenje kao što su mleko bez laktoze ili suplementi laktaze koji se dobijaju bez recepta (npr. LactAid® tablete ili tečnost). Uzimajte suplemente kalcijuma ako izbegavate mlečne proizvode.
Lekovi koji se dobijaju bez lekarskog recepta — Pokušajte sa upotrebom preparata koji se dobijaju bez recepta, a koji sadrže simetikon, kao što su neki antacidi (npr. Maalox® Anti-Gas, Mylanta® Gas, Gas-X®, Phazyme®). Simetikon uzrokuje razbijanje mehurića gasa i često se koristi za smanjenje njegove količine, iako su koristi pod znakon pitanja.
Pokušajte sa proizvodom koji se dobija bez lekarskog recepta, a koji sadrži aktivni ugalj (npr. Charcocaps®, CharcoAid®). Koristi aktivnog uglja nisu jasne, iako treba pokušati.
Probajte
Beano™, preparat koji se dobija bez lekarskog recepta, a koji pomaže u razgradnji nekih kompleksnih ugljenih hidrata. Ovaj tretman može da bude efikasan u redukciji gasova nakon konzumiranja graška ili drugog povrća koje sadrži melitrozu.
Pokušajte sa bizmut subsalicilatom (npr. Pepto-Bismol®) kako bi se smanjio neprijatan miris, posledica sumpora.
izvorhttp://intertim.net/
